Biografija

Biografija jednog sasvim običnog Vladimira

Dobar dan ili dobro veče,

zavisi odakle čitate ovaj moj tekst. Znam da ste navikli na standardne forme CV-a, ali hajde da vas uvedem u nešto novo. Nešto drugačije. Provokativnije i zanimljivije.

Ja sam Vladimir. Vladimir Vrbaški. Da sam rođen u Londonu verovatno bih se zvao Džejms, možda bi me onda zvali Bond pa bi fora bila Ja sam Džejms, Džejms Bond. Ovako ćemo se držati samo na Vladimiru.

Rođen sam u sasvim skromnoj porodici, skromnoj ali visoko inteligentnoj. Roditelji su mi bili zaposleni u državnim preduzećima dok je majka znala da radi konsalting za razne domaće i strane kompanije.

Od malena sam bio vispren dečak, želeo sam da učim, brojevi su me privlačili, matematika, matematičke formule. Pri odrastanju još nisu postojali računari, kao deca smo se trudili da prodajemo smokve i da na taj način zaradimo svaki dinar. Taj novac sam neretko davao roditeljima kako bi im pomogao, oni su na drugi način gledali da se oduže i da mi pruže kvalitetno obrazovanje koje sam itekako iskoristio.

Školovanje

Osnovna škola kao svaka osnovna. Retko čega se sećam, znam samo da su mi roditelji govorili da sam nemiran dečak, na nastavi sam često voleo da zadirkujem drugu decu kako bih sebi napravio zabavu i da mi što brže prođe vreme.

Osnovnu školu možemo nazvati period blagostanja. Dobiješ od roditelja nešto para za džeparac kako bi u prodavnici odnosno lokalnom dućanu mogao sebi priuštiti sličice ili neke slatkiše.

Sličice su neka posebna priča o tome ćemo drugi put.

Srednja škola

Srednja škola je bila dosta zanimljivija. Tu su devojke, drugarice i svašta što uz to ide. Provod, lude žurke i zezanja. Da ne pričam ekskurzije po Srbiji i inostranstvu.

Tad sam razbijao matematiku. Shvatio sam da je za mene poenta da budem matematičar, hteo sam čak da budem i profesor.

Da učim druge o matematici.

na kraju…

na kraju sam samo sebe učio matematici.

Fakultet

Završio sam Matematički fakultet. Hteo sam da se školujem i preko.

Nisam imao vremena.

Pokrenuo sam prvu svoju firmu, pa drugu. Došli su onda poslovi sa inostranstvom. Radio sam za najveće svetske kompanije u toj industriji.

Sad sam se pritajio. Želim da uživam sa decom i porodicom.

Da nastavim da kodiram al kao penzioner.

Pišem ovaj blog i pozdravljam vas.

Dopuniću ovu stranicu.